Могућност трећег сома

Са својих седамнест сам био прилично млад, и сад се тако осећам мада мало другачије изгледам. Сад баш и немам неко узорно друштво, мада је тад било још неузорније. И тако ја голобрад на неком неузорном месту, и она приђе и без да се и представи…

– “Хоћеш да се љубиш са мном и са мојом другарицом?”

У пичку материну! Ни мање ни више… Ко да ме пита “Јел да да не би волео да ти рикну ћале и кева и да ти неко сипа со у очи…”.

– “Па оно… не знам…”
– “Па јел оћеш ил нећеш? Оно тамо ми је другарица…”
– “Ма… ја, имам девојку.”

И стварно сам имао, у ствари то је био значајан покушај, али сам давао целог себе да то успе.

– “Па јел она овде?”
– “Па није…”
– “Шта је онда проблем?” – и ухвати ме ноктима назад за врат.
– “Није проблем него…”
– “Шта си се усро?!”
– “Хехе, ма нисам, него… немојте мене…”

Немојте мене?! Ово је друга најглупља ствар коју сам у животу реко. Прва је кад сам пријатељици на сахрани њеног оца честитао уместо да изјавим саучешће.

Из очију је могло да јој се прочита “Куд да налетим на педерчину” а из уста је потекло:

– “Извини ако си педер, јебига ја то нисам могла да знам…”
– “Нисам бре, јеботе, нисам педер бре… човече…”
– “Океј, ајд ћао.”
– “Е не, е, хоћу ја…”

Аха, можда и оћу. И тако… Наравно да јој нисам реко да сам пљунуо у гаће.
А зашто сам све ово испричао… Па, данас цео дан тучем бели лук, не дам душману да ме закује за кревет. И онда сам размишљао како би много боља варијанта била да сам тад здибао на бели лук, мање би се кајао. Ране из школе цео живот боле…

mogucnost

This entry was posted in blog. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published.