– Теби се изгледа прикењало?
– Ма, кења ми се последњих пола сата…
– Па што не одеш у клоњу?
– Шта, овде дидем, сти нормалан?
– Што?
– Ма дај бре, пали…
– Па оћеш до Мека, тамо је океј…
– Јок, траже ти рачун, мораш нешто прво код њих да једеш да би после срао.
– Ај не сери?
– Е… пази шта причаш.
– Оћеш онда до Трга, тамо до оне посластичарнице?
– Е видиш може, ајд заврши пљугу па палимо. Иначе, знаш да сам тамо био с Ружицом пре метар дана, и два колача и још понешто испало нас сома динара…
– Дај не сери?
– Е… Ајде, крећемо… у ствари, нема везе…
– Шта бре нема везе?
– Ма, усро сам се…
