Радна субота

Не могу да се одлучим шта је боље за суботу и радног човека. Дал да спава до подне или на уштрб здравог сна да узме неку додатну кинту ако му се укаже прилика. У петак вече зове ме Маре…

– Е, матори, јеси за један послић сутра?
– Не знам, о чему се ради?
– Ма треба да монтирамо неки рек орман и провучемо пар каблова, кренемо ујутру око деветке пошто ти слепци раде суботом до три…
– А где се ради?
– Она агенција за некретнине код општине…
– Па шта знам, ајде… ти и ја а?
– Па… ти, ја… Цвеле и Роки.
– Јеботе па што онда зовеш мене?
– Роки једини има кола, њега мора да цимамо, Цвеле нема посао – знаш и сам, па је био ред да га позовем…
– И на крају ће опет да буде ко прошли пут, ја завршим посао а кинту делимо на четри дела?
– Ма није… биће океј, ајде бре, и океј је кинта… ајде.
– Ајде… ја носим алат?
– Јок, нешто носим ја а нешто има тамо.
– Ајде, покупите ме онда ујутру, и ако неко опет да мутавом Цвелету да пије, ја одмах палим кући.
– Биће океј бре, ајде видимо се.

08:45, улазим у ауто.

– Де си Дуд!
– Де сте… е ја ништа нисам носио са собом, рекли сте да сав алат има.
– Ма да бре, без фрке.
– Де си ти Цвеле, шта има?
– Ео ниша бате, читам овај “Скандал”, покушавам да провалим ову мозгалицу…
– У “Скандалу” има мозгалица?!
– Да, бате. Пази. Замисси један број.
– Било који?
– Па да, јебига. Немој само неки велики баш, да би мого се снађем.
– Океј, тријес.
– Ма, не. Јебига. Не треба да ми га каеш, капиаш, него, бате, замисли га!
– Океј, ајде, замислио сам.
– Није опет тријес, а?
– Па шта те заболе који је, замислио сам.
– Добо ае, е сад. Јебига. Ја ти дам још толико, океј?
– Океј.
– Е, добо. Е, сад. Маре, бате, он ти да још пет, океј?
– Да.
– Е, сад, Роки ти да још три, а?
– А што ми Маре не да одма осам?
– Е јебига, како то сад?
– Па, ако ми први да пет а други три, зашто ми први одма не да осам?!
– А па, тако иде мозгалица бате, јебига откуд ја знам, ај из почетка?
– Ај…
– Значи, замиссио си. Ја ти дам дупло и Маре ти да осам.
– Ето видиш да може.
– Е, јебига, видећемо на крају. Е сад, пола бациш у воду.
– Аха…
– Вратиш, бате, Ракију дуг…
– Њему нисам ништа узимао.
– Е, јеботе, видиш да мора оних три!
– Ајде даље…
– Па ае, ал, није сад то то више… Значи, по мојој рачуници… број који си замиссио је… ЧЕТРИ!
– Иди бре Цвеле у курац…
– А? Шта је? Јесам погодио?
– Нећу ни да се трудим да ти одговорим…
– Па, јебига бате, кад си све сјебо с оном Маретовом тројком, миссим… Раки бате, оћеш ти да пробаш фору а?
– Не могу брате, возим, па не могу да се концентришем.
– А… да, само ти вози бате. Маре, оћеш да извалиш штос, јели?
– Зајеби ме Цвеле, живота ти.
– Пичке…

09:30, званичан почетак радова.

– Ај да поделимо посао, ја ћу са Ракијем да разјебем орман, ти Маре дигни лајсне где треба… Цвеле, знаш да радиш са бушилицом?
– Да бате, само тако…
– Добро, ено ти је тамо, имаш и васер вагу, узми једну каналицу и пичи рупе сваких пола метра уз ону тамо вертикалу…
– Ам… ал, овај зид бате иде горе све до плафона.
– Ајде?! Си видео некад другачији?
– Па не бате, ал ја се плашим висине до јаја, не смем ја на мердевине.
– Плафон једва има три метра.
– Не вреди бате, не смем…
– Ништа, иди ти с Маретом а ја ћу да бушим.

10:15

– Еј Дуд, фали нам гедора, ајд тркни горе узми.
– Од кога?
– Тамо на првом спрату од оног лика што седи, он има алат. Ако случајно није тамо знам да стоји у другој фијоци.
– Јел то онај фантом што носи љубичасти џемпер?
– Јесте што?
– Знам га од раније, сомина је, дркаће ме да му написмено тражим…
– Ма дај не сери, теби нико жив не ваља, само иди донеси гедору.
– Ајд…

Канц на првом спрату, куцам и улазим, лик окренут леђима и куца нешто за компом.

– Е, здраво…
.
.
.
.
– Еј?!
.
.
– Само секунд.
.
.
.
– Треба ми гед…
– СЕКУНД!
.
.
.
– Слушај, само ми гедора треба.
– Здраво, изволи?
– Кажем, треба ми гедора.
– Аха аха… е извини, секунд…
.
.
.
– А за који посао ти треба?
– Па доле намештамо онај рек…
– И баш гедора, јел?
– Да бре, каже Маре да ти је у другој фијоци.
– Само секунд.
.
.
.
– Извини, куцао сам нешто важно.
– Мени се учинило да четујеш са неким ко се зове “Инге” и има шведску заставу за аватар.
– Није пристојно да ми буљиш у монитор.
– Слушај, само ми дај гедору, молим те.
– Јел то треба нешто да се заврне?
– Да се одврне… свеједно је, само ми је дај.
– А откуд Маре зна где мени стоје гедоре?
– Не знам, питај га. Ја треба да је узмем и однесем доле.
– А што Маре није дошао по њу?
– Заузет је. Дај ми алат.
– Који “број” ти треба?
– Не знам, дај ми цео комплет па ћу вратити кад завршимо.
– Како то да ви немате свој алат?
– Дај ми гедору.
– Знаш како ћемо, нека се Маре лепо попне да ми објасни каква му гедора треба и за какву врсту посла па ћемо да видимо, овако није добро.
– Слушај мандрилу, да те не би сад јебо преко тог усраног џемпера, дај ми кутију са гедорама и само пробај још нешто да ме питаш најебо си!
– Еј Дуд, шта си се задржао, јеси донео?
– На…
11:30, каналице постављене, орман се качи на зид.

– Е тако, ја ћу с ове стране, ти Дуди привати ту лево, ти Цвеле…
– Е бате, не могу ја то.
– Шта бре не можеш?
– Па, оперисо сам килу пре метар дана, не смем да дижем ништа теже од пет кила, бате.
– Ајд ме молим те подсети зашто си кренуо данас са нама?!
– А, због кинте, и да помогнем, оно…
– И шта си помого?
– Који ти је, бре, курац да се, цео дан данас дереш на мене?!
– Заборави… ај дигнемо овај орман па наручимо нешто за клопу.
– Да цимнемо оног лика са спрата да помогне?
– Маре, не сери него дижи.

12:00, орман окачен, остаје да се нешто презалогаји и провуку каблови.

– Оћемо да наручимо пицу, а Маре?
– Ајде, неку највећу што имају.
– Е, бате, немојте само неку с печуркама, јебига…
– Дај Цвеле који ти је, где си видо пицу без печурки, шта ти сад не ваља?
– Алергичан сам бате, на печурке бате…
– Како можеш да будеш алергичан на печурке?!
– Јебига бате, поједем печурке и… усерем се разумеш, стомак ми алергичан.
– Па шта ћемо сад, да тражимо каприћозу без печурака ко неки дебили?!
– Па бате, ако вама није фрка…
– Ма јок бре, ко га јебе, си луд, нек поручи сендвич…

13:30, са пицом у желудцу и кабловима на месту…

– То је то. Дај да покупимо све што је наше, узмемо паре и бежимо. Маре како си се погодио?
– Па испада да смо сви добри по тријес јеврића… Поштено?
– Поштено бате, слажем се…
– Дуди?
– Мда… ајд палимо.

Пола сата касније у колима.

– Е, ехе, бате… извали СМС бате… ладно ми прошо тикет!
– Што значи?
– Па, бате, ладно сам добар педес јевреја на клаџи! Ха! Аћу да се расзтурим вечерас од цирке бате…
– Цвеле ја од данас престајем да се дружим са тобом, и ако ми неко јави да си црко казаћу да ми се живо јебе.
– Који ти бре сад? Зезам се бре, ае, ша сад, водим вас за ту кинту негде на клопу…
– Тако је већ боље…
– Да бате… у “Даф”…
– Избаци га напоље.
– Добо добо… асте неки… у “Жуту греду” онда…
– Напоље!
– Доообо јеботе, кое сте пичке, ко да у “Мажестику” једете ћевапе… бате…

radnasubota

This entry was posted in blog. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published.