– Па де си Дуди љуби те ујка Шуле, сто година се нисмо видели, аси порасоооо!
– Јебига, јесам се угојио, кад смо се ми уопште последњи пут видели?
– Ја мислим ономад на тетка Ружиној сарани, бре, виђамо се само кад неко умре, ко да нисмо фамилија…
– Да, то или кад неко од вас реши да купи комп…
– Хехе, немој си кваран, нећемо много да те гњавимо, саће ујна Стана да донесе сланиницу и ракијицу да се мало загрејемо па да видимо шта си нам то доно и какве су цене…
– Мени може само кафа, постим јебига.
– Постиш? Дај не глупирај се, ујнаааа, насеци бре то више и доноси, хехе…
– Нећу стварно, озбиљно, постим. Све фул, клопа, пиће, да имам шта да јебем вероватно би и то оставио по страни, стварно хвала.
– Ти знаш да сам ја био у црквеном одбору, јел знаш? То су бре све пичка до пичке! Знаш кака домаћа сланина, саће ујна да насече…
– Не постим ја због цркве, него да ми се издува мјешина, и црева и вене мало искулирају. Покојни деда Живан је увек постио, знаш и сам како је увек био виталан.
– Јес био виталан док га приколица није погазила у педес шестој, кажем ти ја да не ваља да се пости, стварно нећеш сланину?
– Стварно. Ако хоћеш спакуј ми комад па ћу да понесем буразеру, он не пости.
– Договорено! То је паметан човек. Дај да видимо какве су те цене док не стигне кафица, оууу види ал је ујна насеклаааа…
– Донео сам ти три варијанте, ова најскупља је шесто евра са монитором и има све о чему смо причали, ова за четрсто…
– Та за четрсто, та ми боље звучи, шта ту све има? Узи мало сланинке…
– Па ту је највећа разлика у монитору, што се разлике у цени тиче.
– Јел то онај плазма танак ко што у банци имају? Мајку им јебем са свим кредитима и каматама. Саћемо ово додуше да купимо на кредит, ал иначе краду како стигну… Јебои Динкић. Немој ми молим те нешто што зрачи, па да звизнем пре времена хехе, узи бре мало…
– Није тај монитор, тај иде уз онај од шесто.
– Ево мили кафица! Са све ратлуком, код нас нема да нема!
– Е фала ујна, јао, е, заборавио сам да ти кажем да постим, јел ти није тешко опет да приставиш само без млека?
– Па како постиш кад једеш сланинку?
– Ма не једем, сад сам баш причао ујки…
– Неће будала, сад ми је причао како оће да се замонаши и постане педер, једе неко цвеће пусти га…
– Па што не узмеш макар мало љуби те ујна, није она толко масна, баш је месната, донео Рале из села сад баш…
– Јел можеш молим те нову кафу?
– Ма може, може… Ал узми ти мало замези слободно, нећемо ми да те цинкаримо, ево ујна неће ни да гледа!
– Ја сам решио да ми узмемо то од четрсто, ти кажеш да ваља, онда мора да буде добро!
– Не кажем ја да мора да ваља, али у суштини то ти је довољно да…
– Онда договорено! Па ако се нешто не снађемо ми ће те зовнемо.
– Јел си ти беше ишо на неки курс раније, није вам фирма плаћала обуку?
– Ма јесте, ал нисам ја то много ишо, ко им јебе матер, шта има да ми плаћају, не треба ми ништа од тих говнара. Сам ћу да видим шта ми треба, или ако се не снађем ти си ту хехе…
– Ајде видећемо…
– И да, како с посла да пребацим оне смешне ствари? Знаш оно мајмун који шора себи у уста, па онда кад су тукли педере, па жена с коњем и то…? Јел то може да стане на једну дискету? Могу и теби да снимим ако оћеш, има на послу пун курац тих дискета, мада ти то вероватно већ одавно имаш кад си такав хакер хехе…
– Договорићемо се све кад ти стигне комп, морам сад да палим на факс, ајде чујемо се колико прекосутра.
– Не заборави сланинче за буразера, и молим те престани да глумиш та лудила са дијетама, следећи пут да кркамо ко људи!
