Апотека.
– Добар дан, изволите.
– Бардан, јел имате да ми дате нешто за спавање а да нису оне бесмислене “Јосиф Панчић” капи?
– О, те капи су јако добре!
– Можда за одојчад…
– А јел сте пробали “Персен”?
– Јесам, солидна зајебанција, згутам некад кад ми млеко покипи или кад ми риба обори рекорд у мајнсвиперу…
– Имамо и таблете на биљној бази “Erbe Della Notte”, јако квалитетне!
– Хм, то ми звучи жабарски…
– Да, италијанске су, јако реномирана фирма!
– Онај, возио сам “Фијат” једно две године, сем ако није питање живота и смрти, радије не бих у себе ништа што је Италијан смислио и направио.
– Па то је најјаче што могу да вам дам без рецепта.
– Па, ја сам и мислио да ми дате нешто “испод жита”, ја сам мислио да ми продате, знате већ, праву ствар.
– Праву ствар?
– Да, хтео бих да ми продате маљ, чуо сам да се од тога добро спава.
– Па јел вам неко преписао маљ?
– Није, ја би то онако, на своју руку да пробам…
– Маљ је врло опасан хипнотик, брзо се развија толеранција.
– Све ја то знам, само ви мени њега дајте, ако може…
– Добро, сачекајте.
– Хвала.
– Ево, три ударца по глави непосредно пре спавања, а ако је баш јака несаница онда пет.
– Важи, ја ћу одма шест. Не постоји преосетљивост на маљ?
– Не, нема предозирања, али се лако постаје завистан.
– Хвала пуно, живот сте ми спасли!
– Пријатно, и чувајте здравље!
