– Како ћемо шефе?
– Са стране на двојку, горе ме скрати маказама и направи ми постепен прелаз да прати главу, и да нема оних шпицева из профила…
– Океј шефе… Јеси гледо утакмицу синоћ?
– Јок, не пратим спорт…
– И боље! Јер оно је страшно, еј, па да посадиш једанест букви на терен била би боља утакмица…
– Немам појма, не знам ни ко је играо…
– Ма Партизан бате! Дебили бре, и онај тренер, контузован, а управа што треба да лети…
– Боли ме бре курац за фудбал.
– Е то си паметно реко! Тако ћу и ја да кажем, јер да си само видео тактику, пази, он и после полувремена наставља, ја не знам дал си ти то некад видо…
– Е јели, колко је сад код тебе шишање?
– Триста кинти лаве!
– Си размишљо некад да у излог ставиш “Шишање 300 динара” а ово триста напишеш бинарно, оно, форе ради, да дркаш муштерије…
– Абре?!
– Mа ништа, зајебавам се…
