Топла летња ноћ, неки их користе за уживање а неки да сахране напоран дан. Никад нисам волео да будем први, па тако ми и овде западе друга опција. Неки се туширају ладном водом, ја волим врелом, да после трипујем како ми је у соби пријатно. Хтео сам да оправим климу, ал искрсла нека свадба, трошак. Нађем ледену лименку “холстена” у фрижидеру, преостало од прошлог викенда, одушевљење. Човек који заспи са 0.0 у крви мора да има ноћне море, једно пиво је таман.
Изађем на терасу, го наравно, испрђавање док се не испразни health bar, отварање лименке, припал пљуге, отпиј првог гутљаја, слив низ грло, подриг против урока… Онда поглед у даљину, пљув с терасе на комшијину “лагуну”, ко га јебе кад не затвара врата од лифта, чеш чеш по мјешини… поглед на лево… јебига.
– “Добро вече комшинице, ви сте се прошле недеље доселили?! Па, овај, свратите некад на кафу…”
Уђе унутра… без речи, без погледа, без уздаха.
Села ви.
####
Апдејт:
Мисти Да Соулчајд, својој вамилији познатији као Стефан Тодоровић, адаптирао је овај пост у радио драму. Пуно среће са уписом на ФДУ, тужићу те кад постанеш богат и славан. Ко оће да чује како то звучи може да скине МП3 фајл:
