Купио сам оне сунђерасте траке за прозоре и врата, да спречим да зима уђе и топлота изађе. Процес лепљења је захтевао широм отворене прозоре и врата од терасе, после и улазна, тако да сам пре последњег прозора морао да обучем јакну да се не би скроз смрзо. Ал добро, бар ће касније бити топло. Догрејем собу грејалицом и одем на Каленић да купим пастрмку.
На Каленићу сконтам да постоје и гумене траке, које боље изгледају и држе бољу изолацију, а нису ни скупе. Купим. Због непланираног трошка уместо пастрмке купим скушу.
Скинем сунђерасте, обучем јакну, налепим гумене. Ставим скушу у рерну, позовем Миру на ручак. Каже да не може јер је добила. Поновим да сам стварно мислио само на ручак, да сам купио превише пастрмке и да не могу све сам да поједем, а имам и вино, које могу сам све да попијем, ал није штос. Пристане, ал понови да крвари. Укључим грејалицу, на истој фази је ко и рерна, цркне осигурач, заменим, три лицне. Укључим грејалицу, цркне опет, четри лицне. Укључим грејалицу, ради.
Седнемо да клопамо, каже да јој пастрмка личи на скушу. Јебига, сетим се да сам заборавио да поменем инцидент са тракама. Не воли скушу, каже и да ми је прилично хладно у стану. Понудим се да наручим пицу и укључим грејалицу. Пости, ал грејалица може. Мени глупо да сам једем. Укључим грејалицу и приставим кафу, цркне, заменим, пет лицни. Кварцне грејалице вуку струје колко и крематоријум. Одустанемо од кафе, сетимо се вина.
– Е, мени у суштини не смета што си добила, оно…
– Па, ни мени, ионако је пети дан сада већ…
Pingback: Zimska vrelina