Амброзија

Имам обичај да тако некад узмем маказице за нокте и сечем ону мртву кожу на табанима, што је потпуно одвратно, знам. Свестан сам да постоји камен за пете, оне неке разне стругалице, креме… али мени је баш овако гушт. Сецкам и стављам на једну малу гомилицу коју после бацим кроз терасу, онда то можда поједу птице и мутирају у нешто доста тешко. Тако и јутрос, пустим “The Battle of Los Angeles” и узмем да дељем левицу. Таман кад је Зак запевао о спавању у ватри, омаче ми се рука и сјебах скоро пола јагодице на палцу. Крене крв, љубав/навика/паника, црева… Немам бивацин, немам ни ханзапласт, газу, ништа… Смотам неком крпом и сиђем до апотеке по репро материјал.
Купим све што треба да се окрпим, и видим плакат на вратима апотеке – “Зауставимо амброзију!”, написано великим словима, и поред тога прецртано неко цвеће. Нисам никад чуо за амброзију, не знам ни дал се једе ил се пуши ил шта… Објасни ми ту неки деда да је то неки коров, тако нешто, и то кад процвета људи оће да рикну од алергија и као много је зајебано. И тако сваког пролећа. И то је као проблем? Решимо се амброзије и немамо више проблема с пролећем?
А шта ћемо са средњим школама? Јел прође неко некад поред неке средње школе у пролеће? У априлу а тек мају, кад младе девојке после дуге зиме открију рамена, кад се сунце одбије о њихов бео тен и заслепи те… Некима се појаве и пеге од првог сунца, некима крене дашка зноја од увета низ врат па се тако трансформишу у инстант лизалицу… Оне ће подвити фармерке, обући ће дубоке старке, пирсоваће стомак или усну, мирисаће на сено, лаванду и оне фенси сапуне из “Лаша” што коштају ко Core2Duo процесор и два гига рама, и то ће да траје, и сваке године опет, и неко ће да се жали да га очи сврбе и да слини и гуши се због амброзије? Због корова који се сјебе с три канте соли? Коме се живо јебе да иде да бере тај бршљен по Борчи и Крњачи док се велики одмори смењују по београдским гимназијама?
Селинџер је једном написао како воли присуство девојака, па макар оне само стајале по ћошковима, кикотале се и чешале лактове. Какав цар. Он је такође написао и “Савршен дан за банана рибе”. То је сваки дан пролећа у Београду, амброзија нема ништа с тим. Оставите природу нек буја, уништите људски коров и љубите се са младим девојкама, распертлајте њихове шарене штрокаве пертле и трчите заједно боси по Ади.
А ако вас неко попреко погледа и каже вам да сте перверзњак или педофил, реците му нек вам црвеним јарцем појури прангију. И читајте Селинџера.