Спајдермен

Последње две недеље је зовем, избегава да се јави, ни на поруке не одговара, и све то зато јер нисам хтео дубијем Симу. Ко је јебе. Тај паук ионако виси изнад мог бојлера дуже него што је она са мном, у ствари вероватно дуже него што је она икад била с неким.

– Идем да се истуширам.
– Океј…

– Јао, ајде молим те убиј оног паука изнад каде!
– Нећу, што?
– Па плашим се паукова, баш су ми некако одвратни и гроооозни… брррр…
– Па није то тарантула него косац, неће ти ништа.
– Убиј га молим те!
– Нећу бре, виси ту већ ко зна колко, драг ми је некако…
– Створење са осам ногу и без мозга ти је битније од мене?!
– Види, можда има осам ногу ал су му све витке, а што се мозга тиче, ни ту ниси баш у прилици да некоме…
– Не могу да верујем који си дебил! И сад ћеш да се расправљамо и свађамо око паука?!
– Нећемо, немој да се купаш.
– Морам да се истуширам пред спавање!
– Купала си се пре сат времена, тад га ниси ни видела и није ти сметао, не мораш опет да се купаш, а и ако мораш прави се да га нема.
– А да се мало правим као да тебе нема?!

Могуће да већину мушког света нервира кад женско крене да диже џеву, али мене на неки неодређен начин забавља. А што се паука тиче, није било шансе да га спичим папучом. Имали смо супер однос, прави мушки однос без сувишне приче и компликација. Ја кад почнем да се туширам он запали скроз на плафон да не смета, кад завршим своје он поново запоседне територију и настави да рола муве. Ја кад неку успем да спљескам бацим му у мрежу да га частим. И стварно, од кад је он ту, нема више оних ситних мушица по купатилу, а није да сам подиго ниво хигијене. Дакле, Дударим и дугоноги Сима у складној заједници, онаквој какву само женско може да наруши и закомпликује.

– Ја не могу прљава у кревет!
– Знам зашто би да се тушираш поново…
– Молим?!
– Кад сам био до кухиње да направим сендвич, чуо сам кад си одвалила топчину ко цар, вероватно си мислила да ћеш само се упуваш и да неће да се чује, ал је рокнуло ко по Стражевици, није немогуће да је и мало кануло…
– ДЕБИЛУ! Како си само одвратан! Идем сама да убијем паразита!
– Само пробај.
– Ма немој?! Шта ћеш да урадиш да ме спречиш? Да нећеш да ме бијеш можда?
– Окачићу фотке на Нет…
– Не би се усудио!
– А ти онда пробај… твоја фаца се види уосталом, не моја… ја би размислио двапут.
– Па да то урадиш рекла би Рамбу и он би ти лепо ноге поломио!
– Хахахахаха! Рамбо! Јел то онај несретник што личи на корњачу с Галапагоса?! Онај што те мувао за Нову годину? Ево, види, усро сам се!
– Извини а шта му фали?
– Реинкарнација?
– Много си паметан, знаш кад ћу следећи пут да дођем код тебе, никад…
– Ја имам двомегабитни линк, у животу ми не треба крес шема, ти си та којој је фрка. Нађи неког мученика са дајл апом који не може да скида њаве па се над њим иживљавај…
– Аха, а ко је кога звао? Да ме ниси ти можда звао да дођем јер се нисмо видели читавих НЕДЕЉУ дана, а?
– Па кад су ми код тебе “Мућке”! Држиш их већ два месеца, ни сад ми их ниси вратила.
– Јебали те дискови, идем кући, зови ми такси.
– Ти не знаш број?
– Дај ми телефон…
– Ти не знаш где стоји?

Шансе да неко вози од Карађорђевог до Пејтона… без обзира што је три ујутру…

– Шта би?
– Нема слободних возила.
– Баш чудно…
– Пробаћу други број.
– Не глупирај се, у животу те нико неће возити за толико.
– Ти да си нека фаца ти би ме испратио.
– Нисам фаца, а и заболе ме баш… Дај лези спавај, преживећеш.
– Стварно нећеш да убијеш то створење које шири заразу?
– Косци не преносе заразу. Да си гледала “Митбастерсе” уместо оних твојих њујоршких дроља, знала би да су косци скроз океј. У једној епизоди Џејми је напунио неку стаклену тубу косцима, и онда је завуко руку…
– Океј океј, не занима ме, платићеш ми за ово кад тад.
– За карање?
– Спавај дебилу.

Око девет ујутру пробудио нас је телефон, у ствари мене, а ја сам онда из солидарности пробудио њу. Брикси. Пита јел може да дође да му позајмим неке паре, враћа за три дана. Рекох да може, али да као депозит донесе три бурека са месом и литар јогурта. Пошто се продрао “ПАР-ТИ-ЗАН ШАМ-ПИ-ОН” у интерфон, отворио сам му. Седосмо за сто да доручкујемо.

– Брикс, кад већ једемо рукама можеш макар да одеш и да их опереш.
– Аха аха, саћу…
– А што ниси купио онај фит јогурт?
– Хаха, слушај ову, па шта ће ти фит јогурт кад већ кркаш бурек, сти блесава?
– Ај Брикс не сери него иди опери руке…
– Ево ево…

Два минута касније…

– Лепо ти мирише сапун матори, на свеже месо, хехе… Е рокно сам ти оног паука изнад каде, немаш појма колки је био, не знам како га ниси видо…

Мук. Чује се само Бриксијево мљацкање. Ухватио сам њен поглед, човече. Покушао сам да извадим ствар глупим штосом.

– Ма нема везе Брикс, купићеш ми новог…

Без реакције. Претворила се у змију и обојици нам одгризла главе.

spajdermen

This entry was posted in blog. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *