Serbian (Latin)

– Јеси ти сигуран да су то сви одсутни? Не видим нигде Марковића…
– Па ту је он.
– Па где је, видиш да му је празна клупа. Чек чек, ма јел он то спава?! МАРКОВИЋУ! Буди га ти тамо до њега…
– Али професорка, он изгледа не дише.
– Ма шта не дише, немој да ме завитлаваш, ајде буди га.
– ПРОФЕСОРКА АЛИ ОН НЕ ДИШЕ!
– Јао сад кад дођем, ако видим да дише, има да ми деклинираш овде ко бела лала, ти јасно? Ау, па он стварно не дише…
– БУУУ!
– Иди бестрага будало једна! Вуци се напоље, ти ћеш мени да умиреш и да ме плашиш, НАПОЉЕ!
– Али проф…
– НАПОЉЕ! Редар, фали још неко?
– Не фали професорка, то је све.
– Добро, седи. Е, данас питам.

*панееемојтепрофесорррркааааааа*

– Ћут, тишина, реч да нисам чула. Предавали смо, обнављали смо, сад је ред и да се одговара, а имам ја и своје фаворите. Ево овај… ау, па ја сам њега избацила! Ђуровски, иди зови Марковића да се врати назад. И кад му кажеш да дође, спусти се доле до пекаре и купи ми кроасан са шунком и јогурт, ево ти паре. Ајде и пожури.

Марковић улази назад.

– Па где си ти Марковићу?! Па јел си ти мислио тек тако да ми се извучеш јели?
– Па професорка ви сте ме избацили.
– Јесте, дабоме, избацила сам те јер си бараба и битанга, али то не значи да не треба да одговараш.
– Па јел може следећи час?
– Не може, што се ниси спремио за данас.
– Па био сам мртав професорка, видели сте и сами…
– Јел?
– Јесте, мртав, мртав ко латински језик што је мртав!
– Много си ми ти паметан, оћеш да гукнеш пету деклинацију голубе или одма да ти прилепим јединицу? И латински није мртав.
– А где се прича ако није мртав, у Латинији?
– Добро, сам си га хтео, ево га, абер ко врата! Прича се, Марковићу, међу интелектуалном елитом, тамо где твоја чупава глава никад неће провирити по свему судећи.
– Па што онда да га учим?
– Зато, Марковићу, што је мој задатак да бар пробам да од тебе направим нешто што није шупље ко промаја, ето зато.
– Али ја имам талента за језике.
– Ма шта ми наприча.
– Па јесте, из енглеског и француског имам петице, ал то су нормални језици, људи их користе…
– Марковићу… зашто то себи радиш, знаш да је полугодиште, док трепнеш биће крај године, боље лези на књигу да поправиш утисак, овако само спремаш терен да заглавиш поправни.
– Не могу да заглавим поправни.
– Волим кад си тако сигуран…
– Да, “веће” би ми поклонило оцену.
– Ја председавам тим већем.
– И мој ћале је председник кућног савета па нико неће да му да кључ од вешернице.
– Какво ти је то поређење сад?!
– Већина лако одува главног.
– Ајде!
– Јесте, види се да не играте стратегије.
– Очигледно да је твоја стратегија да те опет избацим и да те не видим до поправног.
– Моја стратегија је да учим само нормалне ствари. Доказ да латински није нормалан: Гугл нема превод на латински. Не постоји Виндоуз на латинском, не постоји Т9 за латински, не пост…
– А КАКО ЋЕ СУТРА ЖЕНА ДА ТИ КУВА КАД ЈОЈ КУПИШ КУВАР А ОНО СВЕ НА ЛАТИНСКОМ! АМ?!
– Сте ви стварно некад видели кувар на латинском?
– Како нисам! Кући их имам барем шест!
– И јел има рецепт за плазма торту и мимозу?
– Штета што твоја мајка није имала добар рецепт за добре батине.
– Мама хвата рецепте из “Магазина” петком.
– СЕДИ ДОЛЕ! Биће ти како си решио да ти буде…

Антић подиже руку.

– Овааај, професорка?
– Шта сад ти хоћеш Антићу?
– Па мислио сам да питам, овај… рецимо… како би на латинском рекао да ми тјунер ради upscale jeр ми је телевизор HD ready а ja углавном пуштам DivX-e? И ако немам HDMI излаз на плејеру, да ли…
– Напоље…
– Али…
– Ајде напоље. И ти Марковићу са њим, па се у дворишту истрабуњајте све у шеснес, да лепше спавате вечерас, мени вас је доста. И где је тај Ђуровски, као да сам меси кифле?!

Ђуровски улази у учионицу.

– Добро бре Ђуровски где си до сад? Оћеш да скапам од глади овде?
– Био је ред испред, али…
– Не лажи, чим зинеш лажеш, видела сам те кроз прозор да стојиш у дворишту и пушиш. Јели, па јел си ти мени уопште донео кроасан?
– Па то хоћу да вам кажем, своје паре за ужину сам дао на цигаре а баш сам био гладан, па сам…
– Напоље. У овом одељењу све битанга до битанге. Напоље! Данијела, ти си фино дете, иди молим те купи ми кроасан са шунком.
– Хоћете и јогурт?
– И јогурт дабоме.
– Ако нема јогурта, да вам узмем кефир као прошли пут?
– Може.
*како се каже кефир на латинском*
– Ко је то реко? Ајде ајде, ко је реко? Учинило ми се као твој глас Филипе…
– Није… *мрмљх*… ја сам промуко да једва и говорим… *грнф* …
– Ма немој, од чега лале? Да ниси рецитовао поезију целу ноћ?
– Од пива…
– Од пи… ОД ПИВА?! Јел ти знају родитељи да пијеш алкохол?
– Па ја то… *мрхххљ* … заједно с ћалетом…
– Баш лепо! Поред таквих родитеља школа и не може да уради пуно. Срамота. Јел има добровољаца да одговарају? Станчевска?
– Нисам ја дигла руку…
– Знам да ниси, прозивам те, јел си се спремила?
– Па не баш…
– Значи ниси, ово ти је први минус, ајмо даље, ооооо ево га Красић диже руку, тако је Красићу, знала сам да ће од тебе да испадне макар пола човека. Да видимо мало око компарације придева…
– Ја сам диго руку само да кажем да је већ требало да звони.
– Битанго. Ти мислиш да ја немам сат? Час је готов онда кад ја каж *ЗВРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРР* ем да је… СЕДИ ДОЛЕ! Где сте кренули?! Час је готов кад ја кажем да је готов!

Данијела се враћа назад.

– Ево професорка доручак, имате и кусур.
– Хвала ти сине. Ајде сад, час је завршен!

This entry was posted in blog. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published.