Алко Бујица

– Јел можеш да дођеш молим те?
– Скоро је дванест, није ваљда опет?
– Опет, разбио се начисто, неће да изађе из купатила, не могу му ништа.
– Јел можеш да му добациш телефон?
– Јок, не отвара.
– Ајде саћу дођем.

10 минута касније.

– Ево ме, јел се огласио?
– Јесте будала, изашо је, ено га у спаваћој соби, пробај да уђеш.
– Ало Гиле! Ја сам! Јел ме пушташ унутра?!
– Уђи ко те јебе!
– Нећеш да ме гађаш лампом ко прошли пут?
– Неам две ламфе, ти си крив шта се та раззз… била!
– Улазим онда… дај дижи се с пода… не тако, ајд ухвати ме око врата… овако… ајде… дај да те изујем. Јебига Гиле стварно претерујеш, ово је трећи пут да ме Станка зове овог месеца, мораш мало да се контролишеш.
– Мааааа…
– Озбиљно ти кажем, који ћеш било коме овакав. Што си се затварао у купатило?
– Па да… проватрим… чоек једе, пие… и поварти… тое нормално тако… циклус… нормално…
– Па што ниси дао Станки да уђе да ти помогне?
– А заспо сам… ваљда…
– Стварно си заглавио, треба да потражиш помоћ.
– Помоћ… публике, хаха!
– Не зајебавам се, сад и код нас имају они АА, можда би било добро да се распиташ.
– АааАаА?!
– Анонимни алкохоличари, група за лечење.
– Секта, јебои…
– Није секта, тамо да се пријавиш и да одеш.
– Анминони… ма… не требау мени анимни… ја оћу у јавне! Тако! Јавне! Треба сви да знау да си алкос и онда свако ти плати по пиће… нормално… тое нормално…
– Добро, настави да пијеш, само смањи мало, немој да претерујеш…
– Доб… ро, и ти настави да ми сереш, сао смањи мало, немој да предерујш…
– Ти ако претерујеш има да рикнеш.
– А ти неће рикнеш?!
– Има да рикнеш пре времена…
– А каси ти мисио да рикнеш, у које време, па да ја будем пре времена, ам?
– Није у томе ствар, има зуби да ти поиспадају, неће моћи да ти се дигне, сјебаћеш се.
– Шта има ми се диже касам пиан! Касам пиан оћу да спавам и дас дерем, не да прангијам…
– А ко те то испрангијао по образу, дај да видим вамо, јел те туко неко?!
– Ма… ние…
– Ма курац није, с ким си се туко?
– Ма нисам… неки клинци, пусти…
– Какви клинци?
– Ма данас… касам излазио из Мишкетовог улаза… тамо…
– И?
– ИиииИИиии… нека два балалавурдера… играју тенис…
– Па кад је то било?
– Па… око један…
– Па кад си ти почео да пијеш ако си у један изашо од Мишкета?!
– Па на време… ебга…
– И што су те тукли?
– Мааа… играли они то… тенис… и ја питам фино, ало момци… кои од вас је Ана Ивановић а који Јелена Јанковић… и они мени… као… дувај га педеру пијани… и ја реко, немои да вам јебем матер… сад одма овде и… јебига…
– Па знаш ко су?
– Ма неам појма…
– Па колко година су имали?
– Ма није то сад битно, еј… ај ми само стави неку воду овде поред, ај плиз…
– Ћеш обичну или киселу?
– Ма свеједно… и смири мало Сенку, оно, кажи јебига… да нисам тео да пијем и то, ајде, средићу се ја сутра…
– Да, оћеш, вероватно горе него данас.
– Ние бре, ајде, е спава ми се… ајде и смири мало Сенку, попите кафу и то…
– Свестан си да се не зове Сенка него Станка?
– Јесте…
– Ајде спавај, јави се сутра поподне.

Предсобље.

– Заспао је, не знам шта да ти кажем, запрети му нечим, да ћеш да га оставиш или шта знам ја.
– Ма дај… прошле недеље ме је двапут остављао, после причао да ме воли, и цвеће је купио… у ствари донео… после Рада с трећег спрата долазила да јој вратим те саксије што је покупио из ходника… онда је разбио штекер за светло, па му било жао и узео да поправи, па га ударила струја…
– Јеботе… сад ми реко и да су га данас неки клинци налупали, не може овакав да остане. Мораш да видиш шта ћеш с њим.
– Ако се не уозбиљи до следећег викенда, сву ону ћалетову ракију што чува у подруму има да проспем, па нек гледа.
– Добро не мораш да просипаш, можеш и код мене да пребациш а кажеш да си просула.
– Ти не сери, прошли пут му ниси реко да смрди на алкохол, нити на пиво, него на “никшићко” из лименке!
– Па добро, ти му онда следећи пут сама успостави дијагнозу.
– Дијагноза је давно постављена… Јел код тебе све океј иначе?
– Није лоше, него ај причамо сутра по дану, мртав сам уморан палим да се закомирам…
– Ајде, хвала ти и извини за цимање.
– Ма ништа, слободно ти зови, и немој се глупираш да просипаш ту ракију.
– Ајде, немој ни ти да се глупираш, овако у животу.
– Ма… лепо спавај.
– Ноћ…

alko

This entry was posted in blog. Bookmark the permalink.

One Response to Алко Бујица

  1. Marko says:

    Tekst jednostavno fantastičan. Bravo bravo dudarime :D

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *