Category Archives: blog

– Ћао Цане, Дуди је, треба ми она твоја шема за регистрацију… – Која шема? – Ма оно бре, стандардно, да не терам кола на технички, дам ти папире и кинту и ти ми завршиш… – А то, ма може, … Continue reading →

Са Мандом сам прошле недеље ишао на славу код Миме, наше заједничке другарице из основне. Тамо смо видели још пар људи из тог преподобног периода, па нас је један од њих, Бора, позвао и код њега на славу следеће недеље, … Continue reading →

Август је и много је вруће. Ако је веровати Студију-Б данас је најтоплији дан од како се у Београду мери температура, а то се ради већ неко време. Ја Студију-Б углавном верујем, довољно су социјални и не виде се далеко … Continue reading →

– “Еј Дуд, долазила она баба са трећег спрата данас док ниси био ту.” – “Која?” – “Она бре жгољава дугокоса, што личи на Иги Попа.” – “А, Дивна… шта оће?” – “Ма ништа је нисам разумео, помиње подрум, смрт, … Continue reading →

– Еј Дуд, Рале овде, шта радиш? – Зависи шта планираш да ме исцимаш? – Ха, ма, мислио сам да снесем тепихе у паркић, да их истресем и оперем, па ако не радиш ништа да ми помогнеш и сабијемо пар … Continue reading →

– Откуд овај силни парадајз? – Купио Дударим. – Па зашто побогу? – Не знам, видиш да је дилеја. – А где је он сада? – Отишо до лекара да му превију главу, неко га је разбио. – Па зашто … Continue reading →

У детињству сам сакупљао којешта. Поред велике колекције празних кутија од цигарета, имао сам озбиљну збирку разних стрипова, “Забавника” и “Темпа”. Сад ми је пун подрум тих срања, жао ми да их бацим. Онда временом док сам растао, око себе … Continue reading →

Нема више Чеде, мог мачора. Није долазио кући дуже од дан па сам се забринуо и изашо да га потражим око зграде. Не бих га ни нашо да ми неки клинци нису рекли да је у грмљу мртва мачка. Изгледало … Continue reading →

– Е ћао, Маријана овде! – Ћао Маријана. – Пкако си? Шаима ново? – Ево дремам мало, одмарам… – Е супер супер, ја се ево спремам за море… – Јел? – Аха, са Цецом и Луном у Бугарску… – У … Continue reading →

Јелица је дошла у наше одељење почетком другог основне, а отишла крајем исте године. Ћале јој је био војно лице па су се често селили. Тих девет месеци је било сасвим довољно да ми помрси рачуне. Посматрао сам је како … Continue reading →