Није двојник, Дударим игра Интернет!

Нагла технолошка револуција је својевремено у мој дом унела доста конфузије.

Проблем комуникације:

– “Поздравила те Драгица и рекла да свратиш по неку књигу, само смо кратко попричале преко Интернета…”
– “О чему причаш кево? Која Драгица и какве везе ти имаш са нетом?!”
– “Па Синишина мајка, него мрзело је да се пење горе па је позвонила на Интернет и онда ми је само то рекла.”
– “Мислиш интерфон?”
– “Па да.”

Проблем комуникације, финансијски тренутак:

– “Јел платио неко инфостан за прошли месец?”
– “Ја сам оној битанги Дудариму дао неке паре да плати месец дана неограничено, ко зна где је те паре спиздио. Јели разбојниче?”
– “Дао си ми за Интернет, мене инфостан не занима”.
– “Ја само знам да сам ти дао паре, а ово што видим је опомена пред тужбу!”
– “Еј, неко звони на интерфон…”
– “Шта сад то значи? Да нам није писо стриц из Канаде?”

Проблем који ескалира на ширу фамилију:

– “Еј, Дуди! Ујка Шуле са Бежаније овде, како си ми лепи?!”
– “Ко бре?!”
– “Ујка Шуле, па Надин буразер бре, знаш кад смо онда пикали фудбал на Ади!”
– “А, у јеботе, ја сам мислио дас ти погино пре три године…”
– “Еееее, па како сад то? Па како Шуле да гине? Па где то… него види лепи, хтели смо да узмемо и ми тај компјутер хаха, да се модернизујемо под старе дане, па јели, јел си ти стварно хакер као што се прича да нам помогнеш мало хехехе?”
– “………а шта”
– “Е види, оћемо да купимо и тај што има тај Интернет знаш, ал да кренеш и ти с нама да нас не зајебу, да нам не увале неки спор јел знаш. Частићемо те немој се бринеш, после идемо негде на пицу а може и ујна да направи шпагете, а има и неко винце, а шта кажеш, јели јел оћеш а?”
– “Кул.”

Продубљивање јаза између генерација:

– “Ја сам чуо да кад ти читаш неке текстове на енглеском на том твом компјутеру преко жице, нама куцају америчке импулсе, и доћи ће нам рачун иљаду марака!”
– “Где си то чуо деда и од кад ти поново чујеш?”
– “Сад сам гледо на телевизији.”
– “Опет си гледао немачке канале и триповао да разумеш шта причају?”
– “Какав стрип?”
Више не живимо сви скупа, а и деда је умро. То је донекле разрешило технолошке недоумице али је појава ДВД плејера донела једну читаву нову димезију квалитетне збуњености. О томе другом приликом… А и у овом посту нигде нема ни наговештаја перверзије, што неоправдава назив блога, морам да се пресаберем.

nijedvojnik

This entry was posted in blog. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published.