Лепо, левље, банкина

– “Е, колко дуго ти већ имаш возачку?”
– “Па, шта знам, скоро десет година…”
– “Аха, и полагао си оно стандардно, тестови па вожња?”
– “Па него како другачије, што питаш?”
– “Дакле чуо си за оно, правило десне стране?”
– “Наравно, само то се зове правило леве стране, и значи да онај ко долази с леве стране има предност…”
– “Аха… Овај, а што мислиш да су нам малопре на оној раскрсници сви трубили и псовали нас?”
– “Ма та раскрсница је забагована, увек се нађе неки идиот да ти труби, скоро сваки дан ми се то деси…”
– “Да… види… то твоје правило леве стране је у животу правило десне стране, и да си покупио оног лика у “кецу” малопре – ти би био крив…”
– “Ма да, најјаче…”
– “Да… јел ти уопште разликујеш лево и десно?”
– “А јел ти уопште имаш мозак? Како ми постављаш таква питања…”
– “Добро, ајде онда сад на раскрсници код пекаре иди лево…”
– “Ок…”
– “Ево овде…”
– “Да, да… ево…”
– “Свестан си шта си управо урадио?”
– “Шта?! Ишо сам десно?!”
– “Да…”
– “Јебига… сад ћу лево па лево.”
– “Ајде…”
– “Хехе, е, иначе… знаш оно као, тип заустави пешака и пита за правац, а овај му каже – идеш лево, лево па лево и дођеш до онога што те зајебо!”
– “Знам, само ти би се и у том вицу изгубио.”
– “Ма не кењај… А и кад се некад збуним, час посла се орјентишем.”
– “Како?”
– “Па фино, десном руком пишем, дакле…”
– “ДРЖИ ТАЈ ВОЛАН!”
– “Добро, шта одма вичеш…”
– “Стварно ћу двапут да размислим следећи пут пре него седнем у кола с тобом…”
– “Ма шта драмиш, ја у животу нисам ни огребао ауто, ни на паркингу чак.”
– “А што си јесенас фарбао крило?”
– “Е то је буразер слупао…”
– “Аха…”
– “А и ти компликујеш… кад већ знаш да могу да се збуним, мого би лепо да ми кажеш, на пример, скрени тамо за оним зеленим фијатом…”
– “За чиме?!”
– “За оним зеленим фијатом…”
– “Ајд што није фијат него пежо, него је зелен ко сунце што је зелено…”
– “Како то мислиш?”
– “Тако лепо, жут ко дукат! Које боје је она тенда тамо?”
– “Плаве…”
– “Добро, а онај комби што је паркиран?”
– “Па…”
– “Па?”
– “Онај што је паркиран испод билборда?”
– “Баш тај.”
– “Па онај до њега је црвен…”
– “А тај испод билборда?”
– “Па онако… шта ја знам…”
– “Које је боје?”
– “Онако… шућмурасте…”
– “Шућмурасте?!”
– “Па да.”
– “Које је боје моја јакна?”
– “Шта си бре наврзо које је боје шта, ко да ја радим у фарбари!”
– “Које ми је боје јакна?”
– “Светла је…”
– “Јеботе, јел си ишо некад код очног да видиш које боје не разликујеш?”
– “Ма ајде бре, каквог очног, да се возимо још петнест минута направићеш од мене болесника и дебила…”
– “Бар је јасно зашто си на матурском изгледао како си изгледао…”
– “Па био сам неиспаван, доста више с тим…”
– “Мислио сам на контраст кошуље и сакоа…”
– “Е сад већ сереш… Где сад да идем?”
– “Не знам, паркирај овде, ја ћу даље тролом а ти пали овде узбрдо и тачно излазиш на ауто-пут…”
– “Ма дај који ти је, шта се глупираш…”
– “Не стварно, морам и до банке, не мораш да ме возиш, стварно… пали кући слободно.”
– “Види га сад… па не могу да верујем… а нисам ја бре увек тако мало дезорјентисан…”
– “Ма немој?”
– “Аха, само кад цирнем…”