http://dudarim.com/ kratke price, dudarim, erocke en-us Nucleus CMS v3.40 © Weblog http://backend.userland.com/rss http://dudarim.com//nucleus/nucleus2.gif http://dudarim.com/ http://dudarim.com/index.php?itemid=77 pauza

]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=77 Mon, 4 Jan 2010 02:12:04 +0100 http://dudarim.com/index.php?itemid=76
- "Ало... кажи срце, да у превозу сам... Ам?... Какве длаке?... Коса?... Откуд знам чија је, каква су ти бре то питања... Црна? Па откуд знам, Милошева... да... да... Знам какву косу има Милош, да... Добро онда није његова... да... е слушај ја сам сад у превозу, бићу кући кроз пола сата... да... Где ћеш бре додеш? ... Дај немој да се глупираш, какве длаке какви бакрачи, седи ту и сачекај ме... Откуд знам чија је, не параноиши... не... добро... Соњина је онда, јеботе ал си напорна, знаш прошли викенд кад смо сви ту скупа седели... да... да, сећам се где је Соња седела, да... само по кревету су? Јебига не знам... да... да... добро... види немој да пиздиш него ме сачекај... добро... нећу... аха... да... нисам бре јеботе, и не знам чије су, ако ме сач... Каква сад чарапа? ... Чарапе добро да... Не знам, моје су ваљда, ил твоје... Нису твоје? Онда су моје јебига... да... па моје, не видим чије би биле... да... па како изгледају? Е до курца... Мислим не знам, нису моје ал... е, добро бре добро, само ме сачек..."

Call ended.

До мојега...

Outgoing call...

- "Aло... добро бре идиоте јел сам ти сто пута реко да усисаш пре него што кренеш. Шта шта?! Па јеботе дал си нормална... лињаш се ко доберман... Шта? Знам како изгледа доберман, да... слушај јебе ми се што се добермани не лињају, ти се љињаш све у шеснес... Па размисли мало које ми је боје кревет а које ти је боје коса... да... да... Јок није видела, Саша Матић већ има хит о томе а она да не види, па јел има нешто што она не може да види?! Јеботе... добро да... не... не знам... откуд бре знам, она је сад кући ја сам у превозу. Добро. Не сери бре, никад не слушаш шта ти кажем, лепо сам ти реко дусисаш... Па нешто откудјазнам, да је од Милоша, Соње... да... па наравно да није поверовала, то што сам ја кретен не значи да се виђам са два кретена истовремено... да... добро нећу да вређам, јесте сомина сам... да... јесте... А где су ти чарапе?... Да... те које сад носиш пизда ти материна, како које... ау-ау па шта си мислила где су, ето сад више не мораш да бринеш... да... реко сам да су моје... наравно да није поверовала розе су и на штрафте јеботе... да... Па како ниси провалила да си боса, јебем му сокне и доколенице?! Да... па јес вала... и с вама женама кад носите по пет пари по торбама, да си имала само једне не би било проблема сада... да... не подсећај ме на косу... не... да... е слушај не могу више сад да причам с тобом... не знам... откуд знам, ајде чућемо се... ЋАО!"

Call ended.

Incoming call...

- "Ало... ћао мама... ево у превозу сам, да... Па шта знам, за једно пола сата... Тиквице? Откуд знам јебига... аха... ма не псујем... да... нисам нервозан... мхм... нисам бре нервозан... па да... Врућина па можда због тога... да... Па не знам за тиквице, то и није храна него чисто онако, откуд знам дал би хтео даи једем... да... Све је у реду стварно, нисам нервозан... да... Легла ми је плата, да... Није ме ујка опет звао за компјутер лепо ти кажем све је у реду... да... Добро јешћу их ако их спремиш или нећу ако не спремиш... да... нисам... не, стварно није... А?! Мусака?! Е па видиш може, боље мусака... па да... ајде узећу ја сад леба успут, и кисело млеко, да... Е па супер онда, видимо се... ај ћао мама, ајд..."

Call ended.
Select / phone switch off.

Ха... одо ja фино сад код маме на мусаку, а ви се сви, јебите...]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=76 Wed, 22 Jul 2009 12:28:04 +0200 http://dudarim.com/index.php?itemid=75 Твоја хаљина на поду
А мој инбокс на твом монитору
Благи поклон тренутка непажње
И чекирана сејв пасворд опција
Свежина ноћи
Топлота твоје шамарчине ]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=75 Thu, 9 Jul 2009 11:45:11 +0200 http://dudarim.com/index.php?itemid=71 Изађем на терасу, го наравно, испрђавање док се не испразни health bar, отварање лименке, припал пљуге, отпиј првог гутљаја, слив низ грло, подриг против урока... Онда поглед у даљину, пљув с терасе на комшијину "лагуну", ко га јебе кад не затвара врата од лифта, чеш чеш по мјешини... поглед на лево... јебига.

- "Добро вече комшинице, ви сте се прошле недеље доселили?! Па, овај, свратите некад на кафу..."

Уђе унутра... без речи, без погледа, без уздаха.
Села ви.

####
Апдејт:
Мисти Да Соулчајд, својој вамилији познатији као Стефан Тодоровић, адаптирао је овај пост у радио драму. Пуно среће са уписом на ФДУ, тужићу те кад постанеш богат и славан. Ко оће да чује како то звучи може да скине МП3 фајл:

Сеанса - кликни вамо!]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=71 Wed, 10 Jun 2009 00:23:15 +0200 http://dudarim.com/index.php?itemid=69
"Вечерашње питање које ће једног од потенцијалних такмичара довести у врућу столицу гласи: "Који од торент клијената заузима најмање системских ресурса? Поређајте одговоре тако да први буде онај који одузима најмање."

а) Азареус
б) уТорент
ц) БитКомет
д) БитТорнадо

"Да видимо, време истиче... и да, имамо тачан одговор! Једини који је тачно одговорио је Дударим! Молим за један аплауз, изволите у врућу столицу!"

- "Дакле, Дудариме, пар речи да разбијемо трему..."
- "Немам трему."
- "СЕЦИ! ... Чуј, немој да контрираш, пусти ме да водим реч и причај кад ти је проследим."
- "Није било питања."
- "Ништа ти не брини, сад ћемо опет, концентриши се... ИДЕМО! ... Дакле, Дудариме, пар речи да разбијемо трему. Ви сте из Београда?"
- "Да. ... ...... .......... ............."
- "СЕЦИ! Шта сад не ваља?"
- "Све океј."
- "Па што онда не причаш?"
- "Па шта да причам, ти си реко да сам из Београда, то је изјавна реченица."
- "Треба да причаш о томе да си из Београда. Кажеш општину где живиш, или школу у коју си ишао, неки детаљ, капираш?"
- "Ок."
- "Ајде онда... ИДЕМО! ... Ви сте из Београда?"
- "Да... Aј питај ме нешто друго среће ти."
- "СЕЦИ! ... Добро, пробаћемо другачије. ИДЕМО! ... Како сте дошли на идеју да се пријавите за овај квиз?"
- "Па, углавном се све неки идиоти пријав..."
- "СЕЦИ! ... Види, не можеш да кажеш "идиот", то не може у програм, молим те да обратиш пажњу."
- "А ако буде питања везаних за дела Достојевског?"
- "Шта?!"
- "Ма ништа, ај даље."
- "Добро, онда смо се договорили. ИДЕМО! ... Како сте дошли на идеју да се пријавите за овај квиз?"
- "Па... овај, гледао сам телевизију и видео овај квиз и свидео ми се и решио сам да се пријавим."
- "Фантастично! И сада сте овде! У врућој столици! Мора да вас пуно пријатеља вечерас бодри крај малих екрана."
- "Јесте."
- "Хоћете да поздравите неког од њих?"
- "Не."
- "Баш никога?"
- "Баш."
- "А има ли тако мрзовољан човек лепшу и ведрију половину? Младу даму? Сродну душу? Одабраницу срца? Љубав живота? Верног пратиоца?"
- "Не знам на шта циљате."
- "На девојку."
- "Имам. Јел можемо да кренемо са квиз питањима?"
- "СЕЦИ! ... Види, ја овим подпитањима правим штимунг емисије, капираш? Не можеш тако да ме сечеш, питања иду касније, кад се постигне та нека кућна и пријатна атмосфера без треме и тензија, схваташ?"
- "Рецимо."
- "Добро онда, кажи ми пар речи о девојци и како сте се упознали и то је довољно, онда прелазимо на питања, може?"
- "Јел баш мора? Мислим, ако оћете да попуните време убаците рекламе уместо мене, нећу да се буним, не морам ја ништа да причам, стварно."
- "Ама не иде то тако, штимунг, сећаш се? Ајде, сад те ја опет питам то исто, кажеш пар речи и пређемо на квиз питања, договорено?"
- "Ајде."
- "ИДЕМО! ... Мислим на девојку."
- "Имам."
- "Мора да је јако поносна на вас што сте вечерас овде. Кад су млади људи у питању то мора да је феноменална романса! Како сте упознали једно друго?"
- "Па... Пре једно седам-осам година заглавим ја сам на свирци "Гоблина" на "Демији", олешим се ко мајка, и док сам шорао неко је пробао да баци пеглу преко затворе..."
- "СЕЦИ! ... Па шта причаш то побогу човече?!"
- "Како смо се упознали."
- "Прелазимо на питања. Молим те заобилази глупости, остаћемо овде до ујутру. Знаш како иде то са питањима, не морам опет да ти објасним?"
- "Знао сам и пре тога."
- "Добро онда, онда неће бити неспоразума."

Дакле, идемо на прво питање које ће нашем такмичару донети 500 динара ако тачно одговори на њега. А питање гласи:
- "Чувена брзалица гласи: риба риби гризе... шта? А понуђени одговори су..."
- "Е, Зеко..."
- "СЕЦИ! Шта је сад опет?!"
- "Е, ајд... скини бубицу..."
- "Ок... шта је?"
- "Е... онако међу нама... мени ово смор... мислим... ови рефлектори греју ко ненормални, знојим се ко свиња, има да ми изађу чибуље по леђима и гузици... а и ти ми ужасно идеш на курац... и тако... нервозан сам баш до јаја... него, дај као, узео сам триста сома... талимо се и ја палим гајби, мени доста, а? Нико ништа не мора да зна..."
- "Аха, па, овај... а шта с публиком?"
- "Ма ко их јебе, реци неки технички проблеми, цркла фугна за конвертер у подстаници, јебем ли га, смисли нешто, ионако кењаш ко фока..."
- "Па добро, ајде... по пола а?"
- "Па да."
- "Океј ајде, ал немој да се шалиш да шириш даље, хоћеш у кафану после?"
- "Шта, с тобом?!"
- "Добро... онда ме сачекај на паркингу да ти кажем где да отвориш рачун, сматрај да од понедељка имаш кинту, може тако?"
- "Може... могу сад да идем?"
- "Чекај да направимо одјаву..."
- "Ај..."
- "ИДЕМО!... Ииииии драги гледаоци, јављају ми из режије да је дошло до техничке грешке, наш тренутни такмичар ипак није дао тачан одговор на питање за врућу столицу тако да ћемо имати новог кандидата!"

// АПЛАУЗ //]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=69 Mon, 1 Jun 2009 11:27:26 +0200 http://dudarim.com/index.php?itemid=67
Хтео сам мало да побегнем из града, да пробам да је заборавим. Замишљао сам како се ујутру будим рано, умијем се бистром водом, прошетам шумом међ боровима, поједем јак и здрав доручак, онда мало цепам дрва, заложим камин, онда опет шетња, ваздух... све то води раном легању и здравом сну. А онда ће и глава да ми се разбистри, и мисли, и нећу више размишљати о њој. Наравно, каква сам сомина нисам се до сад будио пре једанест, што је и логично јер је у соби толко ладно да ми се не устаје. То је зато што камин не постоји, има нека кварцна грејалица којој раде два ребра, уз монофазну струју то греје таман колико и неонка. Умивао сам се из неке кофе, под условом да током ноћи нису упале бубе унутра. Решо не ради па нисам одмако даље од паштете и месног нарезка, то је условило и да не могу да кењам. Да се шетам исто не могу, блато је преко колена, да могу да се кешам по лијанама па још и некако. Самим тим, дрва нисам цепао, а и да сам хтео немам секиру. Тражио сам је у остави, ал све што сам нашо је тегла некакве туршије, или пекмеза, по изгледу се не да закључити, да миришем нисам хтео a ни да отварам, само још духови фале.

Све је кренуло наопако!

Решио сам да се ипак вратим кући и захвалим Џонију на кључевима од викендице. Лакше ћу је преболети тако, уз нормалну климу, пиво и Интернет...
Сад ће две недеље како ме је напустила Мирсада, мој екстерни хард диск са свим филмовима, играма и музиком. Тако ми и треба кад чупам из струје на живо, јебо ме прст којим ме мрзело да кликћем, лепо не знам шта би са собом сада...]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=67 Mon, 18 May 2009 08:14:26 +0200 http://dudarim.com/index.php?itemid=66
Неко је на ону вертикалу што повезује купатила и што одводи базд од њања напоље, везао кухињски аспиратор. Е тај неко отприлике шест пута дневно спрема рибу, не знам у чему је фора али могу да се закунем да ништа сем рибе не спрема. Обзиром да станује негде испод мене, моје купатило аванзује добар део тог рибљег испуха. И шта се дешава, сви пешкири и веш у купатилу, тоалет папир, завесе од каде... ма све бре здиба на рибу. Истуширам се, обришем се пешкиром, изађем на улицу и док стигнем до ћошка за мном иде колонија мачака, не јебу два посто ни псе што лају ни ништа, за мном ко да имам чаробну фрулу. То за фрулу је додуше једном неко иначе реко, ал то сад није тема. Углавном, пола пријатеља мисли да их лажем и да радим у рибарници, а случајни гости који намере у мој тоалет убеђени су да кењам сарделе. Јуче ме једна комшиница на ходнику стартује и као, де си ослић, јел трзаш и даље... Мислим се, идеш ти у пичку материну мало знаш... и тако. Пре неки дан исто, у теретани, згодна једна цура приђе ми и пита јесам ли ја Дударим, јесам реко, како си ме препознала? Јел по плочицама? Квадрицепсу? Каже, не ложи се соме, пешкир ти дисмр на шарана, и увуци мало ту стомачину. Ал то је мањи проблем...

Данас клопа може да се наручи путем Интернета, каква утопија. Раније, мене покојна баба лепо пита шта ми се једе сутра, па се ми ту сити испричамо, па договоримо време за кад да буде готово, па цео дан мислим како ћу то да једем... Сад не мораш никоме ни да кажеш шта ти се једе, само кликнеш и на врата стигне крканлук таман док стигнеш допереш руке и насечеш их за салату. И ко није имао бабу која кува и то, тај је ишо у продавницу, ко ја кад сам остао без бабе. И онда се тешиш, као, ево прошетао сам сто метара до продавнице и назад, то је строшило неке калорије, сад без фрке могу да савалим ову кутију сладоледа и три пива. Сад нема ни те утехе, три ујутру, једе ми се ово, ево га на вратима. Чим нешто замислиш у следећем тренутку је спремно да га искењаш. Ал то је мањи проблем...

Данас су јако популарне продавнице здраве хране које продају робу на ринфузу али приде често продају и остале ствари. Тако сам ја јуче отишао до продавнице здраве исхране "Здрав дућан" и купио новине, жваке, цигаре, милку с кексом и пелат у конзерви. Ајд то са милком још и некако, чоколада може бити здрава утолико што лечи депресију, ал ово остало је здраво колко и летовање у Сутомору. У кеси сам имао више канцерогених материја него што се комшија рибе најео, пресело му. Ако се храниш код локалног тровача то не ваља, ако идеш у "здраву храну" има да одапнеш пре тридесете, ако наручујеш клопу с Нета опет није добро, код Кинеза превише "вегете", и у киселу воду је стављају, обрни-окрени угасио си... Ал то је мањи проблем...

За празник рада сви воле да кркају месо, да праве роштиљ негде у природи и све, волим и ја. Увек се тако скупимо, нас пар, купимо бар трипут више него што можемо да поједемо и једемо док не поједемо, сасвим јасно. И онда бираш где ћеш да распалиш ватру, да нађеш неко мирно место, где нема шабана и кеба а по могућству ни крпеља. И таман га нађеш, или бар мислиш да си га нашао, а поред тебе се насади нека породица у фазону тада медвед, мама медвед и деца као продужетак врсте, шира фамилија тек да вашар буде потпун. И онда тата медвед из опел каравана (дизел 1.9) извуче "гуеринку" и расплете неки бећарац, кунем се, ево шта су певали за прошли Први мај:

"Купили смо ми за роштиљ месо,
чачкалицу дељем, а тебе би кресо,
да не пукне брука, насеци и лука,
јер мој ти је ћевап, мила прави севап..."

Па да му јебеш матер. Разумем ја и црвен бан и народне ероцке довитљивости, ал бар да је имао једну добру ћерку па да се и уживим у песму. Ал то је мањи проблем...

Већи проблем је што откад су ове врућине ја скоро ништа не једем, блед сам и стално гризем нокте. Дајте ветра, барем пола метра, и кап кише, да желудац дише...]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=66 Sat, 25 Apr 2009 13:07:32 +0200 http://dudarim.com/index.php?itemid=65 ћаскали Павлец и Дударим.

Клик овде.

]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=65 Sun, 19 Apr 2009 21:08:11 +0200 http://dudarim.com/index.php?itemid=63 - "Па, шта знам, скоро десет година..."
- "Аха, и полагао си оно стандардно, тестови па вожња?"
- "Па него како другачије, што питаш?"
- "Дакле чуо си за оно, правило десне стране?"
- "Наравно, само то се зове правило леве стране, и значи да онај ко долази с леве стране има предност..."
- "Аха... Овај, а што мислиш да су нам малопре на оној раскрсници сви трубили и псовали нас?"
- "Ма та раскрсница је забагована, увек се нађе неки идиот да ти труби, скоро сваки дан ми се то деси..."
- "Да... види... то твоје правило леве стране је у животу правило десне стране, и да си покупио оног лика у "кецу" малопре - ти би био крив..."
- "Ма да, најјаче..."
- "Да... јел ти уопште разликујеш лево и десно?"
- "А јел ти уопште имаш мозак? Како ми постављаш таква питања..."
- "Добро, ајде онда сад на раскрсници код пекаре иди лево..."
- "Ок..."
- "Ево овде..."
- "Да, да... ево..."
- "Свестан си шта си управо урадио?"
- "Шта?! Ишо сам десно?!"
- "Да..."
- "Јебига... сад ћу лево па лево."
- "Ајде..."
- "Хехе, е, иначе... знаш оно као, тип заустави пешака и пита за правац, а овај му каже - идеш лево, лево па лево и дођеш до онога што те зајебо!"
- "Знам, само ти би се и у том вицу изгубио."
- "Ма не кењај... А и кад се некад збуним, час посла се орјентишем."
- "Како?"
- "Па фино, десном руком пишем, дакле..."
- "ДРЖИ ТАЈ ВОЛАН!"
- "Добро, шта одма вичеш..."
- "Стварно ћу двапут да размислим следећи пут пре него седнем у кола с тобом..."
- "Ма шта драмиш, ја у животу нисам ни огребао ауто, ни на паркингу чак."
- "А што си јесенас фарбао крило?"
- "Е то је буразер слупао..."
- "Аха..."
- "А и ти компликујеш... кад већ знаш да могу да се збуним, мого би лепо да ми кажеш, на пример, скрени тамо за оним зеленим фијатом..."
- "За чиме?!"
- "За оним зеленим фијатом..."
- "Ајд што није фијат него пежо, него је зелен ко сунце што је зелено..."
- "Како то мислиш?"
- "Тако лепо, жут ко дукат! Које боје је она тенда тамо?"
- "Плаве..."
- "Добро, а онај комби што је паркиран?"
- "Па..."
- "Па?"
- "Онај што је паркиран испод билборда?"
- "Баш тај."
- "Па онај до њега је црвен..."
- "А тај испод билборда?"
- "Па онако... шта ја знам..."
- "Које је боје?"
- "Онако... шућмурасте..."
- "Шућмурасте?!"
- "Па да."
- "Које је боје моја јакна?"
- "Шта си бре наврзо које је боје шта, ко да ја радим у фарбари!"
- "Које ми је боје јакна?"
- "Светла је..."
- "Јеботе, јел си ишо некад код очног да видиш које боје не разликујеш?"
- "Ма ајде бре, каквог очног, да се возимо још петнест минута направићеш од мене болесника и дебила..."
- "Бар је јасно зашто си на матурском изгледао како си изгледао..."
- "Па био сам неиспаван, доста више с тим..."
- "Мислио сам на контраст кошуље и сакоа..."
- "Е сад већ сереш... Где сад да идем?"
- "Не знам, паркирај овде, ја ћу даље тролом а ти пали овде узбрдо и тачно излазиш на ауто-пут..."
- "Ма дај који ти је, шта се глупираш..."
- "Не стварно, морам и до банке, не мораш да ме возиш, стварно... пали кући слободно."
- "Види га сад... па не могу да верујем... а нисам ја бре увек тако мало дезорјентисан..."
- "Ма немој?"
- "Аха, само кад цирнем..."]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=63 Mon, 30 Mar 2009 18:05:41 +0200 http://dudarim.com/index.php?itemid=62
   Испоставило се да има добар цуг, не памтим је такву, сљуштила је вермут скоро до краја. Није додуше била пуна флаша и није била литарска, ал оно. Сећам се кад смо били на оном јако дугом распусту између средње и факса, и срели се у граду и причали лице у лице. Рекла ми тад да смрдим на алкохол, моја опаска је била да алкохол не смрди него да има угодан и резак мирис који те тера да га обнављаш, али жене воле кад терају инат па је инсистирала да смрдим на алкохол. Онда сам ја њој реко да смрди на јагоде, и стварно се осећала на јагоде. Приговорила је да су јагоде јако здраве и да лепо миришу, и да је то воће које највише воли, и да га је јела цело вече и да је срећна због тога што мирише на јагоде. Наравно, пробао сам да објасним како је алкохол јако здрав, да је то воће које највише волим и да сам га пио цело вече и да сам срећан због тога што се осећам на алкохол, те да ћу у врло скорој будућности бити још срећнији. Алас... ни да чује. А ево је сада овде, код мене гајби, љушти вермут... но добро.

   Са њом се иначе доста дуго нисам видео, и много смо фино провели то вече. Причали смо баш којешта, и договорили се да се опет видимо у четвртак. У четрвртак ми се на вратима појавила са кесом мандарина, које није хтела да једе. Ја нисам гадљив на мандарине али их ретко једем, а ове су изгледале и мирисале као да имају коштице, а мрзим те мандарине с коштицама. Оне које имају коштице имају и тврду кору која се тешко љушти, миришу полу слатко полу кисело и фарбају руке баш доста, научио сам да их препознајем и избегавам. Нисам имао где с том кесом па сам је ставио на ципеларник. Ајвар и мандарине ван поретка, осетио сам се угрожено у рођеној кући. Ипак, и то вече је било добро, наставили смо где смо прошли пут стали, а завршили смо некако прерано јер је устајала ујутру због посла. Идеално за обоје, наставак дружења договорисмо за суботу.

   У суботу је дошла с две флаше вина, фала курцу. Још кад би појела мандарине и попила онај сок, да не сметају. Углавном смо причали о томе како смо се раније редовно дружили, како смо у међувремену постали другачији и о осталим непроменљивим стварима о којима људи воле да тупе док пију. Ја сам седео на столици а она наспрам мене у фотељи којој се обара наслон па је заузела прилично удобну позу, и за своја леђа и за мој поглед. Очи су јој се замаглиле а образи зацрвенели, али то је и даље била Марта. У једном тренутку је устала, и пришла да промени редослед песама у винампу. Нагла се поред мене и додирнула ме раменом и куком, следио сам се. Човек сам, изнад свега. Питала ме шта ми је. Стајала је испред мене, а ја како сам седео ухватио сам је око струка, привуко себи и пољубио у стомак. Отишла је, након петнест минута апријатног монолога. Звучала је као Баја Патак кад сере сестрићима јер не штеде него расипају паре на сладолед и којешта, паре су биле њено време, сладолед - ја идиот, а којешта је којешта...

   У недељу сам седео сам, пио сок и јео мандарине. Припало ми је мука па сам и повратио. Ипак, ајвар је био на свом месту и све је опет имало свој ред.

]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=62 Sun, 15 Mar 2009 19:53:57 +0100